Arhiva za ‘Pop culture travel’ kategoriju

Sejem in prosti čas, odnosno, Sajam u slobodno vreme, održao se od 21- 24.01.2010. u Ljubljani. Oko 150 izlagača iz 14 država, kažu organizatori, uzelo je učešće na sajmu. U jednoj hali bile su smeštene turističke organizacije (vodile su Srbija  i Hrvatska), u drugoj Slovenci sa svojom turističkom ponudom aktivnog odmora u slobodno vreme (golf, biciklizam, pešačenje…) i u trećoj, sajam hrane i vina.

 U prizemlju se održavala i Konventa, svojevrsna berza zatvorenog tipa, gde su privrednici iz Jugoistočne Evrope imali prilike da sarađuju na polju kongresnog turizma. Kao jedina zemlja bivše Jugoslavije, koja je u Evropskoj uniji, slovenačko tržište je vrlo primamljivo za naše turističke ponude. Međutim, sa ukidanjem viza, stekli smo utisak iz razgovora sa predstavnicima njihovih turističkih organizacija, da će uskoro krenuti sa jednom agresivnijom marketinškom kampanjom ka našim turistima.

Većina starijih posetilaca, bila je zainteresovana za turističku ponudu Srbije, posebno za kampovanje, aktivan odmor, banje, a i nezaobilazni su bili Beograd, Guča i Exit. Slovenci vole Srbiju i rado je posećuju, poznaju je da li iz vojničkih dana (stariji posetioci) , ili sa televizije (mlađi). Štand Srbije posetio je ambasador Srbije u Sloveniji, Predrag Filipov, a i gradonačelnik Ljubljane, poreklom iz Smedereva, Zoran Janković.

 Mnoge turističke organizacije su se dobro pripremile za ovaj sajam, pa su svoj propagandni materijal odštampali na slovenačkom jeziku kako bi im približili svoju turističku ponudu, a neki od naših gradova u Vojvodini već dugo su pobratimljeni sa nekim od gradova u Sloveniji (Horgoš i Senta) pa su svoje turističke ponude lakše prilagodili potrebama Slovenaca.

Ljubljana je vrlo miran, tih, bezbedan i vrlo uredan grad. Tromostovlje i njen zaštitni znak, Zmajski most, su fascinantni. Pogled sa tvrđave iznad grada takođe oduševljava, kažu, da kada je vedro, možete videti trećinu Slovenije. Jože Plečnik, bečki student i arhitekta, zadužio je ovaj grad svojim remek delima, jer je svoje znanje i iskustva utkao u arhitekturu Ljubljane. Gužve nema na ulicama, centar je rasterećen što se tiče motornih vozila, pa širokim kaldrmisanim ulicama možete opušteno šetati.

Na ulicama nema gužve, pa koliko je to prednost toliko je i mana jedne prestonice. Mnogi Slovenci (bar oni sa dubljim džepom) , zimi, vikend provode na Kranjskoj gori, gde uživaju u skijanju. Međutim, možda su ekonomska kriza pa i januarski  “ledeni talas“ učinili da ulice budu prazne. Gužvi je bilo u njihovom BTC-eu, ogromnom tržnom centru, gde su „harala“ novogodišnja sniženja.

Sve u svemu, Ljubljana živi od proleća do jeseni, kada je Stari grad ispunjen studentima i turistima, koji uživaju u nekom od kafića pored Ljubljanice, pa i u decembru, za vreme praznika, kada su na ulicama svirači i prodavci vina. Tako da na proleće, krenite u Sloveniju i uživajte u nekoj od pešačkih tura, dobrom i kvalitenom vinu i „Plečnikovoj Ljubljani“.

Guliver

Sredina marta, stižemo na Šiphol, voz/ tramvaj/ hotel. Na ulazu nas dočekuje čikica od sedamdeset leta sa zlaćanim zubima i kilogramom zlata oko vrata. Oko nas se razjurili Kinezi koji rade u hotelu, da nam pomognu sa stvarima kojih ima tone. Niko nam nije rekao da kad putuješ po Holandiji jedno mesec dana, ne bi trebalo da nosiš baš pet kofera.

Čikica ljubazniji nego što bi voleli, ostavljamo stavri i letimo napolje. Lep je dan, kanali i ne mirišu baš, a sa ograde mostića, vise zaboravljeni bicikli. Lepo je vreme, odmor od šetnje, biciklisti svuda oko nas i nemojte se usuditi da šetate njihovom stazom. I u NL su ugrožena ljudska prava, gaze vas  i biciklisti i bešumni tramvaji.

Na svakom ćošku sex shopovi, coffee shopovi, pečurke su zabranjene, ostalo možete osetiti u svakom parku, nije ni čudo što je cveće tako lepo u NL… Parkovi su fantazija, dok ne osetite razne miomirise, al svejedno… U Amsterdamu si… 

Holanđani i nemaju svoju nacionalnu kuhinju, imaju neke-nazovi-palačinke, ali fenomenalni su restorani indonežanske kuhinje. Imate ih od fensi restorana do onih koji su otvoreni još sedamdesetih. Oni su nešto zavučeniji,  ali cene su svuda iste- 15 evra pa naviše. Ne sećam se naziva jela, sećam se samo klica od pasulja, nekog nedefinisanog ćevapa, mislim da je bio od kikirikija i slike nekog kosmonauta koji je bio redovan gost… A upisala sam se i u knjigu slavnih, odmah pored Famke Jensen, just in case, da postanem slavna… 

Ono što ću pamtiti jeste fenomenalna atmosfera u Muzeju Van Goga. skoro da nisam želela da izađem. Cena karte je 15 evra, jeste skupo i na ulazu vas proveravaju kao da ulazite u trezor SAD-ea, ali vas „sem“ remek dela, očekuje i jazz koncert, bar sa pićem i fenomenalna atmosfera gde ljudi opušteno i razgovaraju… Ili uživaš u miru dok obilaziš sale u kojima su slike, bar do invazije kineza koji vas opušteno guraju da bi izbliza, koliko je to vec dozvoljeno, videli sliku…

Holanđani su vrlo patrijarhalni i duh protestantizma je vrlo izražen. Društveno je neprihvatljivo pričati o zaradama, a legalizovana gandža i nije baš njihov stil. Belgijanci prave probleme, turisti uživaju, a Holanđani zarađuju… I svima lepo…

Al Queens day je posebna priča… o tome neki drugi put…